Збирку поезије "Ко на брду" чине два тематска круга: први се састоји од љубавних, а други од слободарских песама. Веже их једна нит, чистом срцу јасно видљива. Она спаја све трагове на бескрајном путу ка Сунцу којим аутор ходи..
Буђење љубави за слободу је коначно део наше друштвене стварности. Томе сведочимо на улицама, трговима и путевима широм земље.
Пред вама је део књиге. Целокупно дело можете читати у штампаном издању.
одломак из Предговора:
" Поштовани читаоче, пред тобом је непатворен лирски израз Бојана М. Вучићевића у одабраној збирци
пјесама насловљеној ''Ко на брду''. Тачно онај који нас враћа у најсвијетлије а и најсветије тренутке
српске поезије.
Не причамо о носталгији ни у најави већ само о старом добром оквиру фино позиционираном унутар
наметнутих модерних стремљења. Јер данас, када се по сваку цијену траже обрис и и искра оног
незаборавног стиха, сонета или риме, аутор зналачки ослоњен на легат, управо овом збирком то несебично и
пружа . Штавише, ради то стопроцентно.
Након стартног представљања и увида у себе, Бојан наставља да разоружава оно закључано у нама, оно што
нам ниједан систем не може забранити, да будемо људи. Што нам је обећано, давно.
Нема потребе постављати сувишна питања него само и једино признати све до сад поменуто. Он је машиновођа
ове композиције која путује на сигурно одредиште. Без двојбе. Код њега сунце увијек сија а љубав
непрестано трага. Жели и запитана је. Слути. Добром једино. "
одломак из Рецензије:
" Бојан пева са лакоћом, његова творбена мисао једноствано креира послушан стих што ритамски, метарски
али и експресивно гради послушну песничку слику, која и јесте крајњи доживљајни продукт оваквог
уметничког изражавања. Томе у многоме допириноси његов интелектуално богати језик, општа културна
информисаност, интеркултурална појмовност и тајанствена загонетност, карактеристична за људе који су
много прочитали, далеко путовали, што шта доживели, а „неке“ ствари несвесно усвојили и преиначили као
властито искуство.
Како је његово интересовање за свет у којем живи, дубоко а енигматично истовремено, тако се и његово
лирско трагање кроз њега продубљује и оплемењује необичним духовним појединостима, онима које обично,
свакодневно „око“ неће уочити, али Бојан је песник, бунтовник, посебник и необичник, тако да његови
упоредни еталони увек траже још нешто ново, нешто више и другачије од просека којим се не задовољава.
Љубав и емоције су посебна Бојанова уметничка целина, тако да се кроз читав књижни блок провлачи ова духовна категорија оплемењена епитетима, стилским фигурама, присвојним и другим одредницама, те другим, креативно припадајућим каквоћама, из којих читалац треба спознати, па препознати његову духовну посвећеност, оданост и преданост овом узвишеном људском осећају. Одговорно је бити песник и љубавник истовремено, у чему неко од ова два узвишена афинитета морају дати предност ономе другоме, јер „спојивост“ и „одрживост“ су две дијаметрално различите стваралачке категорије.. "
одломак из Поговора:
" Наслов пјесничке збирке Ко на брду аутора Бојана М. Вучићевића јасно позива на поновно разумијевање
његошевске спретно увријежене мисли о терету оног који више види но онај под брдом а уједно се промаља
пјесникова намјера да личне истине о свијету и човјеку саопшти само спремном, самосвјесном и одвећ
одговорном појединцу који се налази на истој сунчаној страни као и сам пјесник. Од пролога ове књиге, од
прве персонификације коју је пјесник створио пишући још као дјечак 1995. године, од првог тематског
круга и Буђења љубави па све до поклика слободе у другом тематском кругу, аутор инсистира на заокрету ка
унутрашњости свог бића, загледан у своју душу и оне сличне његовим, позивајући на буђење духа.
На концу, чини се да је Вучићевић овом збирком успио да одговори на онај захтијев који је Џек Лондон једном приликом поставио када је говорио о поезији напомињући да је узвишен задатак претворити осјећај у говор који ће у ономе који га чита опет претворити у истовијетан осјећај а утисак који је овај аутор засигурно изградио код читаоца, у крајњем, почива на слободној, одважној и сунчаној мисли. "
КО НА БРДУ – поезија љубави и отпора
Збирка пјесама Бојана М. Вучићевића – „Ко на брду“ доноси ријетко успјелу синтезу лирске интиме и етичког става. Подијељена у циклусе „Буђење љубави“ и „За слободу“, она открива поетски пут од тишине дома и њежности завичаја до снажног, бунтовног гласа који брани достојанство човјека.
Вучићевићев стих је лирски по форми, али критички по суштини: он одбија да буде украс стварности, већ тежи њеном преображају. Љубав је у његовој поезији коријен, слобода је крила – и једно без другог није цјеловито.
Ова књига посебна је и по својим илустрацијама – умјетница Ана Ђорђевић осликала је за њу јединствене радове, који су постали саставни дио њене поетске цјелине.
„Ко на брду“ је књига која показује да поезија и даље може бити и завјет и побуна, и њежност и отпор.
КО НА БРДУ – Бојан Вучићевић
На високом брду стоји Поета, погледа усмереног ка Творцу, син природе, ствара божанска дела:
„Оно ти је син природе – поет,Сам наслов збирке асоцира на Његошево дело, улогу и позицију поете, песника који види другачије, лепше, нестварније, снажније, револуционарније, темељније.
У лирском субјекту буди се љубав према свету који га окружује, природи и свему што у њој доноси радост. Уз доминантно осећање љубави успоставља се паралела са негативним људским вредностима – невредностима, формирањем контрастних слика, с циљем да се истакну суштинске људске вредности. Вук стоји на високом брду заједно са лирским субјектом и контролише, штити, а и враћа нас исконским вредностима, коренима, темељима, традицији и нашој култури. Жеља за слободом је мотив којим су благо прожете многе песме, а он је оличен у описима природе, контрастним сликама осећања и поступака. Лирски субјект истиче универзалне људске вредности метафоричним и симболичним сликама на занимљив, креативан и оригиналан начин, спонтано, без оптерећења и намере да песмом задиви, очара, већ само жели да на неки начин материјализује, у себи блиској форми, све што му је дотакло душу. Спокојство, топлина људског бића, сигурност, мир, светлост, уточиште, срце, сан и безбрижност је то за чим чезне и чему се нада.
Лирски субјект своју емоцију и веру поклања особама из свог блиског окружења – баки, синовцу, чичи, браћи..., местима у којима се осећа срећно и спокојно, у потпуном складу са природом (Добриња, Бока, Барселона...), познатим писцима, песницима – Ујевићу, Мики Антићу, Џ. Штулићу, Миљковићу, Његошу (,,Што би ти, е то бих!“), ..., истичући све оне тачке заједничке где се спајају или додирују.
У појединим песмама, раним песмама, осећа се наивна дечја радозналост па је и стих направљен тако као да се дете радује животу, осећа, воли, а рима у катрену истиче све те појединости. Већи број песама писан је у слободном стиху, није случајно, облик одговара садржају мисли и осећања јер лирски субјект је ратник за слободу своје маште, за храброст која буди снагу и вољу за отпором и борбом без повлачења, предаје. Савезници у тој борби су му птице, сунце, дрвеће, ветар. Ту су да отворе врата новој будућности – пророчански моменат у који се верује снагом маште, великом надом, вером у наслеђе (алузија на Ракићеву песму - ,,јер у мени тече крв предака мојих“).
Сатиричне песме о нашем добу и менажерији, на крајње занимљив и подсмешљив начин, односе се према лажним емпатама, синовима, незналицама, мрзитељима свога рода, пилећим мозговима над таблет екранима, отуђености...
Збирка је испуњена јако лепим цртежима, оригиналним илустрацијама, не случајно насталим, у складу са мотивима песама, уз емоцију која се прелива преко ислустрованих страница књиге. Илустрације представљају песме у цртежу.
Када се читање Вучићевићеве поезије заокружи, остају у читалачкој рецепцији Праве речи као опомена:
Запљусни своје обале бистром водом.