КО НА БРДУ

Збирку поезије "Ко на брду" чине два тематска круга: први се састоји од љубавних, а други од слободарских песама. Веже их једна нит, чистом срцу јасно видљива. Она спаја све трагове на бескрајном путу ка Сунцу којим аутор ходи..

Буђење љубави за слободу је коначно део наше друштвене стварности. Томе сведочимо на улицама, трговима и путевима широм земље.

Пред вама је део књиге. Целокупно дело можете читати у штампаном издању.


одломак из Предговора:
" Поштовани читаоче, пред тобом је непатворен лирски израз Бојана М. Вучићевића у одабраној збирци пјесама насловљеној ''Ко на брду''. Тачно онај који нас враћа у најсвијетлије а и најсветије тренутке српске поезије. Не причамо о носталгији ни у најави већ само о старом добром оквиру фино позиционираном унутар наметнутих модерних стремљења. Јер данас, када се по сваку цијену траже обрис и и искра оног незаборавног стиха, сонета или риме, аутор зналачки ослоњен на легат, управо овом збирком то несебично и пружа . Штавише, ради то стопроцентно. Након стартног представљања и увида у себе, Бојан наставља да разоружава оно закључано у нама, оно што нам ниједан систем не може забранити, да будемо људи. Што нам је обећано, давно. Нема потребе постављати сувишна питања него само и једино признати све до сад поменуто. Он је машиновођа ове композиције која путује на сигурно одредиште. Без двојбе. Код њега сунце увијек сија а љубав непрестано трага. Жели и запитана је. Слути. Добром једино. "

Брацо Суботић

одломак из Рецензије:
" Бојан пева са лакоћом, његова творбена мисао једноствано креира послушан стих што ритамски, метарски али и експресивно гради послушну песничку слику, која и јесте крајњи доживљајни продукт оваквог уметничког изражавања. Томе у многоме допириноси његов интелектуално богати језик, општа културна информисаност, интеркултурална појмовност и тајанствена загонетност, карактеристична за људе који су много прочитали, далеко путовали, што шта доживели, а „неке“ ствари несвесно усвојили и преиначили као властито искуство. Како је његово интересовање за свет у којем живи, дубоко а енигматично истовремено, тако се и његово лирско трагање кроз њега продубљује и оплемењује необичним духовним појединостима, онима које обично, свакодневно „око“ неће уочити, али Бојан је песник, бунтовник, посебник и необичник, тако да његови упоредни еталони увек траже још нешто ново, нешто више и другачије од просека којим се не задовољава.

...

Љубав и емоције су посебна Бојанова уметничка целина, тако да се кроз читав књижни блок провлачи ова духовна категорија оплемењена епитетима, стилским фигурама, присвојним и другим одредницама, те другим, креативно припадајућим каквоћама, из којих читалац треба спознати, па препознати његову духовну посвећеност, оданост и преданост овом узвишеном људском осећају. Одговорно је бити песник и љубавник истовремено, у чему неко од ова два узвишена афинитета морају дати предност ономе другоме, јер „спојивост“ и „одрживост“ су две дијаметрално различите стваралачке категорије.. "

Проф. др Раде Вучићевић

одломак из Поговора:
" Наслов пјесничке збирке Ко на брду аутора Бојана М. Вучићевића јасно позива на поновно разумијевање његошевске спретно увријежене мисли о терету оног који више види но онај под брдом а уједно се промаља пјесникова намјера да личне истине о свијету и човјеку саопшти само спремном, самосвјесном и одвећ одговорном појединцу који се налази на истој сунчаној страни као и сам пјесник. Од пролога ове књиге, од прве персонификације коју је пјесник створио пишући још као дјечак 1995. године, од првог тематског круга и Буђења љубави па све до поклика слободе у другом тематском кругу, аутор инсистира на заокрету ка унутрашњости свог бића, загледан у своју душу и оне сличне његовим, позивајући на буђење духа.

...

На концу, чини се да је Вучићевић овом збирком успио да одговори на онај захтијев који је Џек Лондон једном приликом поставио када је говорио о поезији напомињући да је узвишен задатак претворити осјећај у говор који ће у ономе који га чита опет претворити у истовијетан осјећај а утисак који је овај аутор засигурно изградио код читаоца, у крајњем, почива на слободној, одважној и сунчаној мисли. "

Анђела Пековић